О књизи: година / „Крв, пожуда и страст су храна богова.“ У свету који контролишу небески богови земље, ватре, ваздуха и воде, живот роба је обезвређен. Односи између богова и људи, ван оквира задовољавања тренутних потреба, строго су забрањени. За богове, људи постоје само да би им служили, а само они који имају утицај на гомилу заштићени су од неких сервилних лишавања док испуњавају хирове богова. Матео је заробљен од стране пљачкаша и осуђен на ропство. Нема појма шта га чека у будућности, али је сигуран да ништа добро не треба очекивати. Он долази из неплодних земаља, места толико удаљених од пребивалишта богова да су они практично беживотни. Становници небеских градова третирају његову врсту као јеретике, не сматрајући их људима. Он је сиромашан, нема утицаја, образовања или вештине које би му омогућиле да се уздигне до статуса достојног наклоности богова. У тренутку када је продат луду* да га учини гладијатором, уз пропаст, у њему се јавља нада у спас ако успе да преброди сва искушења судбине. Живећи на ивици смрти, он ће одати почаст боговима и поштовати њихову власт.